Положај, границе и величина
Општина Житиште се налази у Средњем Банату. На југу се граничи са зрењанинском, на истоку сечањском, на западу кикиндском и на северу са општином Нова Црња и државном границом према Румунији. Седиште општине од 1960. године је Житиште. Сачињавају је 12 насеља и то: Житиште, Банатски Двор, Банатско Вишњићево, Банатско Карађорђево, Торак, Међа, Нови Итебеј, Равни Тополовац, Српски Итебеј, Торда, Хетин и Честерег. У саобраћајном погледу житиштанска општина има веома добар положај, јер кроз њу пролази међународни пут који повезује нашу земљу са Румунијом односно Зрењанин са Темишваром. Ова општина по површини заузима 16. место у Војводини. Површина износи 525 км2, што чини 2,44% територије Војводине. Површинске воде Кроз средишње делове општине протежу се Бегејски канал (25км) и Стари Бегеј (28км). Бегеј је инаце највеца лева притока Тисе у нашој земљи. За извористе Старог Бегеја сматра се Берксеул који извире близу места Синтар на 250м надморске висине. Бегејски канал извире у Красовским планинама на висини од 1150м. Ушће Старог Бегеј у ДТД је код Јанковог Моста, а каналу Бегеј ушће у ДТД је код Клека.
Становништво
Банат је остао под турском власцу до 1718. године, када су после новог пораза са Аустријом коначно протерани. Након тога Аустрија је предузела мере за досељавање новог становниства. 1751-1752 време је великих усељавања Срба и Румуна из Поморишја. У другој половини 18. века интензивније је усељавање Мађара. Први усељеници Мађари досељавају се у Торду 1723. године и то из околине Сегедина. У Нови Итебеј Мадари се досељавају 1786. године из околине Бекешчабе. У овом периоду доселили су се и Мађари у Хетин. На подруцју данасње општине Немци су се досељавали у другој половини 18. века. Румуни се досељавају 1767. године у Мали и Велики Торак. У ове крајеве усељавали су се и Словаци, али у мањем броју, а који су се касније иселили. Најважније имиграције обављене су после И и ИИ светског рата. 1920. године досељавају се уцесници И светског рата из околине Босанске Крупе, из Лике итд. Тада настају два нова насеља: Банатско Карадордево и Банатско Висњицево. После ИИ светског рата досељавају се становници из околине Требиња, Мостара, Бања Луке итд…
