Географски положај
Изграђено је у средњем Банату, поред леве обале Пловног Бегеја, североистоцно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње. Налази се на медународном путу Зрењанин-Темишвар.
Историја насеља
Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прослости је имало више имена: Бегеј Светог Ðурда, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурад и Житиште. Први помен под називом Бегеј Светог Ðурда датира из 1319. године.Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године ознацено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби границари из Поморисја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. 1774. године један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш, закупник Банатског Двора 1781. године купио је и Шенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Шенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша 1889. године продали су остатке некада великог имања.После И светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После ИИ светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског моста и Цазина. Село је до 1947. године носило име Шенђурађ, које је те године промењено и Житиште.